TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2018
UR  - https://drive.google.com/file/d/1-uiHTvNBpJjbdldJ9xajc0syysdPDemr/view
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7623
UR  - https://www.jevrejskadigitalnabiblioteka.rs/handle/123456789/1799
AB  - This work focuses on the role of polyphonic singing in interethnic communication in the example of the Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. This choir was founded in 1879 as the Serbian-Jewish Singing Society, and it got its current name in 1952. The choir managed to survive all the wars and social changes which marked the tumultuous Serbian history from the late 19th century until today. The suffering of the Belgrade Jewish community in WWII inflicted by the German Nazi occupiers drastically reduced its number, and consequently there were fewer Jewish choir members. Today its members are mostly Serbian, but there are also other nationalities. The choir members sing Jewish songs regardless of their national or religious belonging, and thus contribute to the fostering of Jewish culture. The choir repertoire contains works of Jewish and Serbian spiritual and secular music as well as works of some worldly known authors. The choir members endeavor to overcome ethnic, religious, and political barriers through their musical communication. In this way they are showing their willingness to accept differences and build tolerant relations.
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се улога полифоног певања у међуетничкој комуникацији на примеру српско-јеврејског хора Браћа Барух из Београда. Овај хор је основан 1879. године као Српско јеврејско певачко друштво, а садашњи назив има од 1952. Хор је опстао кроз све ратове и друштвене промене које су обележиле бурну српску историју од краја 19. века до данас. Страдања београдске јеврејске заједнице у Другом светском рату од од стране нацистичких немачких окупатора утицало је на њено драстично смањење, а тиме и на мањи број чланова хора јеврејског порекла. Данас је већи број чланова српске националне припадности, а има и припадника других националности. Хористи певају јеврејске песме и доприносе неговању јеврејске културе, без обзира на своју националну и  верску припадност. На хорском репертуару су поред јеврејске и српске духовне и световне музике и дела светских аутора. Хористи кроз комуникацију музиком покушавају да превазиђу етничке, верске и политичке баријере показујући на делу прихватање различитости и изграђујући односе толеранције.
PB  - Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire
T2  - The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony
T1  - The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade
SP  - 326
EP  - 334
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623
ER  - 

@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2018",
abstract = "This work focuses on the role of polyphonic singing in interethnic communication in the example of the Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. This choir was founded in 1879 as the Serbian-Jewish Singing Society, and it got its current name in 1952. The choir managed to survive all the wars and social changes which marked the tumultuous Serbian history from the late 19th century until today. The suffering of the Belgrade Jewish community in WWII inflicted by the German Nazi occupiers drastically reduced its number, and consequently there were fewer Jewish choir members. Today its members are mostly Serbian, but there are also other nationalities. The choir members sing Jewish songs regardless of their national or religious belonging, and thus contribute to the fostering of Jewish culture. The choir repertoire contains works of Jewish and Serbian spiritual and secular music as well as works of some worldly known authors. The choir members endeavor to overcome ethnic, religious, and political barriers through their musical communication. In this way they are showing their willingness to accept differences and build tolerant relations., У фокусу интересовања овог рада налази се улога полифоног певања у међуетничкој комуникацији на примеру српско-јеврејског хора Браћа Барух из Београда. Овај хор је основан 1879. године као Српско јеврејско певачко друштво, а садашњи назив има од 1952. Хор је опстао кроз све ратове и друштвене промене које су обележиле бурну српску историју од краја 19. века до данас. Страдања београдске јеврејске заједнице у Другом светском рату од од стране нацистичких немачких окупатора утицало је на њено драстично смањење, а тиме и на мањи број чланова хора јеврејског порекла. Данас је већи број чланова српске националне припадности, а има и припадника других националности. Хористи певају јеврејске песме и доприносе неговању јеврејске културе, без обзира на своју националну и  верску припадност. На хорском репертуару су поред јеврејске и српске духовне и световне музике и дела светских аутора. Хористи кроз комуникацију музиком покушавају да превазиђу етничке, верске и политичке баријере показујући на делу прихватање различитости и изграђујући односе толеранције.",
publisher = "Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire",
journal = "The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony",
booktitle = "The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade",
pages = "326-334",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623"
}

Blagojević, G.. (2018). The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. in The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony
Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire., 326-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623

Blagojević G. The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. in The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony. 2018;:326-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623 .

Blagojević, Gordana, "The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade" in The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony (2018):326-334,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623 .

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/169/126
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7660
UR  - https://www.jevrejskadigitalnabiblioteka.rs/handle/123456789/1800
AB  - This work focuses on the role of the amateur theatre King David, founded in 1986 with the Jewish community of Belgrade, in the preservation of Jewish cultural heritage and establishing of intercultural dialogue primarily on the microlevel of a neighbourhood, but also within a wider community framework. Over the last thirty years the theatre has been devotedly run by one person, Mirijam Salom, who also writes play scripts, makes song arrangements and directs plays. Members of the theatre group are mostly primary and secondary school children and university students. The fact that most of them are not actually Jewish but of Serbian descent is a sort of a phenomenon. In this way, the theatre has an educational role in presenting Jewish culture primarily to the young people who actively participate in plays and consequently to their family members and the Belgrade audience. One of the aims of this research is to give some answers to questions concerning the role of the theatre in the lives of the young people who take part in it as well as the reception of the plays with the audience.
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се улога аматерског позоришта Краљ Давид, основаног 1986. године при Јеврејској општини у Београду, у очувању јеврејске традиције и успостављању међукултуралног дијалога, првенствено на микролокалном нивоу суседства, али и у оквирима шире друштвене заједнице. Ово позориште током протеклих тридесет година пожртвовано води једна особа, Миријам Салом, која пише сценарије, аранжира песме и режира представе. Чланови позоришне групе су претежно деца основношколског узраста, средњошколци и студенти. Својеврсан феномен представља чињеница да већина њих нису јеврејског, већ српског порекла.Тако ово позориште има едукативну улогу о јеврејској култури првенствено међу младим људима који активно учествују у представама, а затим и шире, међу члановима њихових породица и београдском публиком. Један од циљева истраживања је да одговори на питања у вези са улогом овог позоришта у животима младих који у њему учествују, као и о рецепцији представа код гледалаца.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition
T1  - Uloga amaterskog pozorišta 'Kralj David' u očuvanju jevrejske kulture i tradicije
DO  - 10.2298/GEI1702335B
SP  - 335
EP  - 352
IS  - 2
VL  - 65
ER  - 

@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2017",
abstract = "This work focuses on the role of the amateur theatre King David, founded in 1986 with the Jewish community of Belgrade, in the preservation of Jewish cultural heritage and establishing of intercultural dialogue primarily on the microlevel of a neighbourhood, but also within a wider community framework. Over the last thirty years the theatre has been devotedly run by one person, Mirijam Salom, who also writes play scripts, makes song arrangements and directs plays. Members of the theatre group are mostly primary and secondary school children and university students. The fact that most of them are not actually Jewish but of Serbian descent is a sort of a phenomenon. In this way, the theatre has an educational role in presenting Jewish culture primarily to the young people who actively participate in plays and consequently to their family members and the Belgrade audience. One of the aims of this research is to give some answers to questions concerning the role of the theatre in the lives of the young people who take part in it as well as the reception of the plays with the audience., У фокусу интересовања овог рада налази се улога аматерског позоришта Краљ Давид, основаног 1986. године при Јеврејској општини у Београду, у очувању јеврејске традиције и успостављању међукултуралног дијалога, првенствено на микролокалном нивоу суседства, али и у оквирима шире друштвене заједнице. Ово позориште током протеклих тридесет година пожртвовано води једна особа, Миријам Салом, која пише сценарије, аранжира песме и режира представе. Чланови позоришне групе су претежно деца основношколског узраста, средњошколци и студенти. Својеврсан феномен представља чињеница да већина њих нису јеврејског, већ српског порекла.Тако ово позориште има едукативну улогу о јеврејској култури првенствено међу младим људима који активно учествују у представама, а затим и шире, међу члановима њихових породица и београдском публиком. Један од циљева истраживања је да одговори на питања у вези са улогом овог позоришта у животима младих који у њему учествују, као и о рецепцији представа код гледалаца.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition, Uloga amaterskog pozorišta 'Kralj David' u očuvanju jevrejske kulture i tradicije",
doi = "10.2298/GEI1702335B",
pages = "335-352",
number = "2",
volume = "65"
}

Blagojević, G.. (2017). The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(2), 335-352.
https://doi.org/10.2298/GEI1702335B

Blagojević G. The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(2):335-352.
doi:10.2298/GEI1702335B .

Blagojević, Gordana, "The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 2 (2017):335-352,
https://doi.org/10.2298/GEI1702335B . .

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/134/91
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7691
UR  - https://www.jevrejskadigitalnabiblioteka.rs/handle/123456789/1803
AB  - U centru pažnje ovog istraživanja nalazi se funkcija praznika Purima u životu beogradske jevrejske zajednice. U dijahronijskoj perspektivi sagledavaju se opšte i lokalne karakteristike praznika, različiti nivoi njegovog praznovanja (privatna i javna sfera). U istraživanoj zajednici ovaj praznik je pretrpeo transformaciju od verske do sekularne svetkovine, i zatim revitalizaciju religijskog konteksta. U radu se analiziraju mehanizmi različitih nivoa obnavljanja i konceptuiranja ovog praznika, kako na institucionalizovanom nivou, tako i u obliku spontanih ličnih inicijativa. Posmatraju se različite funkcije ovog praznika u širem društvenom kontekstu i njihove dijahronijske promene.
AB  - The focus of this research is on the function of the holiday Purim in the life of the Belgrade Jewish community. From a diachronic perspective, we are looking at general and local characteristics of the holiday, and different levels of its celebration (private, public sphere). In the studied community this holiday has undergone a transformation from a religious to a secular feast followed by the revitalization of its religious context. This paper analyzes the mechanisms of various levels of recovery and conceptualization of this holiday, on the institutionalized level and in the form of spontaneous personal initiatives. We are looking at different functions of this holiday in a broad social context and their diachronic changes.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Purim: transformacija funkcije praznika u životu beogradske jevrejske zajednice
T1  - Purim: Transformation of the Role of the Holiday in the Life of Belgrade Jewish Community
DO  - 10.2298/GEI1602341B
SP  - 339
EP  - 361
IS  - 2
VL  - 64
ER  - 

@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2016",
abstract = "U centru pažnje ovog istraživanja nalazi se funkcija praznika Purima u životu beogradske jevrejske zajednice. U dijahronijskoj perspektivi sagledavaju se opšte i lokalne karakteristike praznika, različiti nivoi njegovog praznovanja (privatna i javna sfera). U istraživanoj zajednici ovaj praznik je pretrpeo transformaciju od verske do sekularne svetkovine, i zatim revitalizaciju religijskog konteksta. U radu se analiziraju mehanizmi različitih nivoa obnavljanja i konceptuiranja ovog praznika, kako na institucionalizovanom nivou, tako i u obliku spontanih ličnih inicijativa. Posmatraju se različite funkcije ovog praznika u širem društvenom kontekstu i njihove dijahronijske promene., The focus of this research is on the function of the holiday Purim in the life of the Belgrade Jewish community. From a diachronic perspective, we are looking at general and local characteristics of the holiday, and different levels of its celebration (private, public sphere). In the studied community this holiday has undergone a transformation from a religious to a secular feast followed by the revitalization of its religious context. This paper analyzes the mechanisms of various levels of recovery and conceptualization of this holiday, on the institutionalized level and in the form of spontaneous personal initiatives. We are looking at different functions of this holiday in a broad social context and their diachronic changes.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Purim: transformacija funkcije praznika u životu beogradske jevrejske zajednice, Purim: Transformation of the Role of the Holiday in the Life of Belgrade Jewish Community",
doi = "10.2298/GEI1602341B",
pages = "339-361",
number = "2",
volume = "64"
}

Blagojević, G.. (2016). Purim: transformacija funkcije praznika u životu beogradske jevrejske zajednice. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(2), 339-361.
https://doi.org/10.2298/GEI1602341B

Blagojević G. Purim: transformacija funkcije praznika u životu beogradske jevrejske zajednice. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(2):339-361.
doi:10.2298/GEI1602341B .

Blagojević, Gordana, "Purim: transformacija funkcije praznika u životu beogradske jevrejske zajednice" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 2 (2016):339-361,
https://doi.org/10.2298/GEI1602341B . .